Dnevnik SPACE Project treninga u Deventeru, Holandija

Aleksandra Rasić i Svetlana Milanović iz Udruženja “Volim Padinjak”

Utorak, 28.10.

Prvi dan započele smo posetom lokalnoj upravi grada Deventera, što je za nas bilo i profesionalno zanimljivo iskustvo. Podsetile smo se početaka rada našeg Udruženja i sastanaka koje smo u ranijim godinama imale sa našom lokalnom upravom, Opštinom Palilula, i sa tadašnjim rukovodstvom opštine, kao i projekata koje smo realizovale 2022. i 2023. godine sa decom iz OŠ „Olga Petrov“ u Padinskoj Skeli. 

Posle razgovora sa predstavnicima lokalne uprave Deventera, poseta  mestima Lettele i Bathmen ostavila je na nas snažan utisak. Obe smo bile iskreno impresionirane brojem volontera, njihovom energijom i jasnoćom u organizaciji. U Letteleu smo prepoznale mnogo aktivnosti koje i same sprovodimo — od košenja i održavanja javnih površina do uređenja sportskih terena. Posebno nam je pažnju privukao amfiteatar, kao jednostavno ali jako, prepoznatljivo mesto okupljanja zajednice, i odmah smo počele da razmišljamo kako bi nešto slično moglo da se realizuje i kod nas, uz sve izazove vezane za vlasništvo nad zemljištem u naselju.

U Bathmenu smo imale veoma otvoren i praktičan razgovor sa volonterima. Njihova spremnost da se sastaju u sopstvenim kućama, bez oslanjanja na infrastrukturu lokalne uprave, bila nam je važna potvrda da je moguće raditi i van institucionalnih okvira. To nas je dodatno osnažilo da i same razmislimo o sličnom pristupu. Fascinirale su nas njihova tradicija zajedništva, ali i raznovrsnost aktivnosti tokom godine — bazari, biciklističke vožnje, pešačenja — koje već vidimo kao nešto što bismo mogle da prilagodimo našem kontekstu.

Sreda, 29.10.

Drugog dana posebno nam je značila poseta lokalnoj biblioteci i predavanje organizacije OBB. Prezentacija nas je inspirisala da drugačije razmišljamo o mladima i njihovim potrebama, posebno u kontekstu različitosti i inkluzije. Ideja o „No problem“ zonama ostala nam je kao nešto vrlo konkretno i primenljivo, jer smo odmah mogle da zamislimo prostore u Padinskoj Skeli koji bi mogli da se razvijaju van školskih dvorišta i obdaništa. Biblioteka nas je oduševila jer funkcioniše kao pravi društveni centar, mesto susreta generacija, a ne kao klasična tiha institucija.

Tokom dana smo se razdvojile. Aleksandra je bila sa grupom koja je posetila školu sa programima integracije imigranata i učenja jezika, dok sam ja (Svetlana) obilazila prostore prilagođene mladima i stalno ih u glavi upoređivala sa onim što imamo (ili nemamo) u Padinskoj Skeli. Postalo mi je jasno koliko zapravo imamo potencijala u javnim prostorima, ali i koliko nam nedostaje dijalog sa mladima. Ideja o sastanku sa njima i zajedničkoj „borbi“ za uređenje tih prostora postala je vrlo konkretna.

Poseta centru za mlade „The Moll“ bila je jedno od najvećih iznenađenja. Obe smo ostale pod snažnim utiskom činjenice da takvi prostori imaju zaposlene profesionalce — socijalne radnike i pedagoge — uz veliki broj volontera. Posebno nam se dopao koncept radnog vremena usklađenog sa školskim obavezama mladih. Razmišljale smo kako bi staro sklonište u Padinskoj Skeli moglo da dobije potpuno novu funkciju i postane sličan centar.

Izlazak na teren sa organizacijom Raster bio je za nas možda i najjače iskustvo celog treninga. Način na koji oni prilaze mladima u javnom prostoru potpuno se razlikuje od svega što smo do sada radile. Umesto kontrole i zabrana, fokus je na razgovoru, poverenju i prevenciji konflikata. Posebno nam je bilo važno to što mladi nisu samo „korisnici“, već aktivni kreatori sadržaja i projekata, uključujući i odlazak na sastanke sa lokalnom samoupravom. Obe smo shvatile da će ovo zahtevati ozbiljnu promenu našeg dosadašnjeg pristupa, jer smo do sada često mi osmišljavale projekte i nudile ih mladima, umesto da ih gradimo zajedno sa njima.

Četvrtak, 30.10.

Trećeg dana upoznale smo se sa radom organizacije „Impactor“, što nam je donelo vrlo konkretne i ohrabrujuće uvide za početak sistematskog rada sa mladima. Posebno nam je značilo to što je fokus bio na interesovanjima mladih, a ne na unapred zadatim programima. Obilazak različitih prostora — od second-hand prodavnica do muzičkog studija i kafića — pokazao nam je koliko su neformalna mesta važna za povezivanje i osnaživanje mladih.

Poseta Saxion University of Applied Sciences za mene je, kao profesora, bila posebno snažan trenutak. Prostor je bio osmišljen tako da studenti imaju mesta za učenje, odmor, druženje i rekreaciju, što me je navelo na ozbiljno preispitivanje uslova koje nudimo studentima kod nas. Utisak je bio da su njihove potrebe zaista uzete kao polazna tačka u dizajnu prostora.

Zaključak

Vratile smo se sa treninga pune ideja, ali i svesne da nas čeka mnogo razgovora, sastanaka, strpljenja i upornosti. Ipak, osećaj je pre svega pozitivan — shvatile smo da mnogo toga što već radimo kao Udruženje ima smisla i da je kompatibilno sa praksama koje smo videle. Ova obuka nam je dala novu energiju, ali i hrabrost da menjamo sopstvene pristupe i da se još snažnije oslonimo na zajednicu!