Intervju sa prof. Borisom Radićem, redovnim profesorom Šumarskog Fakulteta, Univerziteta u Beogradu, Katedra za planiranje i projektovanje u pejzažnoj arhitekturi
foto: Košutnjak, Beograd
Da li vam je poznat princip 3-30-300 kreiranja urbane prirode i koje je vase misljenje o njemu?
Da, upoznat sam sa principom. Predstavlja dobar primer metodološkog okvira da se integrisu ekološki i socijalni dobrobiti drveća i generalno zelenila u gradskoj sredini. Merljivi ciljevi ovog principa čine ga praktičnim za sprovođenje i praćenje kvaliteta zivota u gradu, ali i za pracenje kvaliteta i stanja urbane prirode.
Princip je vazan i inspirativan za urbanisticko i pejzazno planiranje i oblikovanje, mada predlozeni brojevi (predlozeni standardi) se ne mogu idealno ostvariti. Gradska sredina je izuzetno kompleksna, gradska infrastruktura je kompleksna, i realizovanje zelenih pokirvica prema principu 3-30-300 nije uvek moguce. Vrednost ovog principa je u tome sto jasno ukazuje koliko je postojeca priroda u gradu u stvari vazna, i da se jedanput izgubljena priroda tesko nadoknadjuje.
Kako izleda naš postojeći plansko-pravni okvir, kako on prepoznaje vrednosti urbanih šuma, urbane prirode ikako ih (da li?) regulise?
U Srbiji postoji nacionalna strategija odrzivog razvoja, a pored nje gradovi imaju svoje lokalne strategije odrzivog razvoja, koje na sveobuhvatni nacin tretiraju i pitanja prirode i biodiverziteta u gradovima. Grad Beograd je nedavno doneo svoju Strategiju razvoja.
Treba napomenuti da ove strategije nemaju status obavezujuceg pravnog dokumenta, vec daju smernice, standarde i vizije kako se pribliziti odrzivom razvoju i UN ciljevima odrzivog razvoja. Na osnovu ovih strategija se donose razliciti drugi planovi (kao sto su prostorni planovi, urbanisticki planovi, akcioni planovi) koji imaju tu pravnu snagu da su obavezujuca regulativa. Stoga je pitanje konkretne realizacije novih zelenih pokrivaca ( i revitalizacija postojecih) i generalno urbane prirode u direktnoj sprezi sa lokalnim zakonodavstvom, lokalnim samoupravama.
Da li možete da navedete neke dobre primere strategija u regionu, koje uvode pojam urbane prirode i obracaju pažnju na principe i metode unapredjenja urbane prirode kao uslova za dobre javne prostore i bolji i zdraviji život gradjana?
Dobre gradske strategije imaju Sofija, Sarajevo i Zagreb.
Šta po vama predstavlja prepreku u boljem razumevanju značaja urbane prirode, urbanih park-šuma (koje Beograd i dalje ima) i parkovskih prostora, a koji bi mogli da dalje afirmišu princip 3-30-300?
Postoji razlika u tumacenju sta je to slozeni sumski ili zeleni ekosistem u gradu. Struka pejzazne arhitekture i sumarstva ga vidi na jedan nacin, urbani planeri ga vide na drugi nacin, a departmani koji upravljanju gradskim zemljistem opet imaju svoje definicije, svoje administrativne granice uprave i svoje ‘sifarnike’ namene gradskog zemljista. Dosta od ovih administrativnih definicija je i zastarelo, i ne odgovara izazovima savremenog urbanog razvoja, koji grad i njegovu prirodu vidi kao jedan sistem. Strucna tipologija se razlikuje od zakonske i planske prakse.
Takodje, problem vlasnistva nad zemljistem je cesto barijera uspostavljanju kontinuiranih zelenih zona i pojasa prirode u gradu. U Beogradu konkretno dosta zemljista koje je funkcionalno oznaceno kao suma je u privatnom vlasnistvu, dok su recimo velike parkovske i sumske povrsine u gradskom vlasnistvu neretko oznacene kao ‘gradjevinsko zemljiste’.
Sve ovo predstavlja barijeru za adaptaciju i kreativnu implementaciju novih teorija i praksi kao sto je izmedju ostalog i princip 3-30-300.
Kako gradovi u regionu mogu onda stimulisati pošumljavanje ili barem povećanje broja stabala i parkova prirode u svojim javnim prostorima?
Postoji nekoliko strategija kako se ove aktivnosti mogu inicirati, a to su recimo akcije na nivou susedstva, u saradnji sa gradjanima i zainteresovanim udruzenjima. Na drugom nivou, moze se razmisljati o recimo, poreskim olaksicama ili subvencijama za projekte urbane prirode na privatnim povrsinama. Na nivou urbanizma, neki od preporucenih procenata iz prinicpa 3-30-300 se moze definisati kao obavezni deo novih planova i projekata. Na nivou upravljanja javnih gradskih zelenih prostora, moze se recimo razmisljati i o unapredjenju postojece prirode kroz kreiranje boljih baza podataka kakvo je stanje drveca, zelenih pokrivaca, biodiverziteta itd koristeci digitalne tehnologije.
Comments